SADRŽAJ:
Nasilje u porodici
Nasiljem u porodici smatra se ugrožavanje telesnog integriteta (nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede) ili duševnog zdravlja ili spokoja (izazivanje ozbiljnog straha – pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskog lica, prisiljavanje na seksualni odnos, navođenje na seksualni odnos nemoćnog lica ili lica ispod 14 godina, ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima ili svako drugo drsko, bezobzirno ili zlonamerno ponašanje).
Prema PZ porodično nasilje postoji u porodici ali i van nje. Naime, subjektima porodičnog nasilja smatraju se članovi porodice (nekadašnji ili sadašnji (van)bračni partneri, srodnici, subjekti hraniteljstva i druga lica koja žive ili su živela u porodičnom domaćinstvu) ali i nečlanovi porodice (lica koja jesu ili su bila u emotivnoj ili seksualnoj vezi ili lica koja imaju ili očekuju zajedničko dete).
MERE ZAŠTITE
Protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice.
To su:
– izdavanje naloga za iseljenje (nasilnika) iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
– izdavanje naloga za useljenje (žrtve nasilja) u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
– zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;
– zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;
– zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.
Mera zaštite može trajati najviše 1 godinu. Vreme provedeno u pritvoru uračunava se u vreme trajanja mere zaštite od nasilja u porodici. Mera se može produžiti sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena. A može prestati i pre isteka vremena trajanja ako prestanu razlozi zbog kojih je bila određena.
U sporu za zaštitu od nasilja u porodici, pored opšte mesne nadležnosti, predviđena je i nadležnost suda prema domicilu žrtve.
Tužbu za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici mogu podneti: žrtva, njen zakonski zastupnik, javni tužilac i organ starateljstva, kao i sam nasilnik, ako se traži prestanak mere zaštite od nasilja. Postupak je naročito hitan (ročište 8 dana, odluka o žalbi 15 dana) i sud nije vezan tužbenim zahtevom. Žalba nema suspenzivno dejstvo i presuda se dostavlja organu starateljstva gde se nalazi žrtva i nasilnik.
Postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici je preventivan, do nasilja još nije došlo. Ako dođe do njega, onda se radi o krivičnom postupku.
ZAKLJUČAK
Nasilje u porodici je ozbiljan problem koji se može manifestovati na različite načine, uključujući fizičko nasilje, seksualno nasilje, i druge oblike nasilja. Bez obzira na to da li je reč o fizičkom, psihičkom, seksualnom nasilju ili nekom drugom vidu zlostavljanja, žrtve nasilja zaslužuju adekvatnu zaštitu i podršku.
Pravna sredstva za nasilje u porodici omogućavaju da se zaštite oni koji su pogođeni ovakvim ponašanjem, uključujući hitne mere zaštite koje mogu da spreče dalju štetu. Mere zaštite mogu biti usmerene ka ograničavanju slobode kretanja nasilnika, zabrani prilaska žrtvi i slično, čime se nastoji obezbediti sigurnost i mir za žrtve nasilja.
Važno je prepoznati da se oblici nasilja mogu pojaviti kako unutar porodice, tako i van nje, te da sve žrtve, bez obzira na okolnosti, imaju pravo na pomoć i zaštitu. Postoji čitav niz pravnih i društvenih mehanizama koji su osmišljeni da se suprotstave nasilju i da pruže podršku onima koji su pretrpeli nasilje. Na kraju, zajedničkim naporima pravosuđa, društvenih institucija i zajednice, možemo da radimo na prevenciji nasilja i na stvaranju sigurnijeg okruženja za sve.