SADRŽAJ:
Apsolutna zastarelost kredita
Način gašenja obaveze koji nastaje zbog toga što poverilac nije u određenom vremenu zahtevao ispunjenje dužnikove obaveze. Zastarelošću se ne gasi obaveza u pravom smislu te reči, već prestaje pravo na tužbu, tj. pravo da se zahteva ispunjenje obaveze.
Obaveza i dalje postoji, ali prestaje da bude utuživa i postaje neutuživa (prirodna) obaveza.
Sud na zastarelost ne pazi po službenoj dužnosti, odnosno ne može se obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao.
Ako dužnik ispuni zastarelu obavezu, nema pravo zahtevati da mu se vrati ono što je dao, čak i ako nije znao da je obaveza zastarela.
Dužnik se ne može odreći zastarelosti, pre nego što protekne vreme određeno za zastarelost, ali može ako je zastarelost već nastupila.
Pri tome, pismeno priznanje zastarele obaveze, kao i davanje zaloga ili bilo kog drugog obezbeđenja za zastarelo potraživanje, smatra se kao odricanje od zastarelosti. Sva potraživanja, po pravilu, mogu prestati zastarelošću. Kad zastari glavno, zastarela su i sporedna potraživanja – kamata, plodova, troškova.
VREME POTREBNO ZA ZASTARELOST
Zakonom određeni rokovi za zastarelost su imperativnog karaktera i ne mogu se menjati sporazumom zainteresovanih strana.
Zakonom predviđeni rok zastarelosti počinje teći prvog dana posle dospelosti obaveze, tj. prvog dana posle dana kada je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze, osim ako zakonom za pojedine slučajeve nije nešto drugo propisano.
Kod obaveza koje se sastoje u propuštanju ili trpljenju, zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kad je dužnik postupio protivno obavezi. Zastarelost nastupa kada istekne poslednji dan zakonom određenog roka zastarelosti.
ROKOVI ZASTARELOSTI
1) OPŠTI ROK ZASTARELOSTI – rok u kojem zastarevaju sva potraživanja za koja zakonom nije određen neki drugi poseban rok zastarelosti. On iznosi 10 godina.
2) POSEBAN ROK OD 3 GODINE – zastarevaju:
A) povremena potraživanja, s tim što samo pravo iz koga proističu povremena potraživanja zastareva za 5 godina, računajući od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraživanja posle koga dužnik nije vršio davanja;
B) međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu roba i usluga, kao i potraživanja naknade za izdatke učinjene u vezi sa tim ugovorima;
V) potraživanje zakupnine, bilo da se plaća povremeno ili u jednom ukupnom iznosu;
G) potraživanje naknade prouzrokovane štete – subjektivni rok – počinje teći od dana kad je oštećeni saznao za štetu i štetnika, a objektivni rok je 5 godina od nastanka štete.
Od ovog roka se odstupa kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti – zahtev za naknadu štete zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. Ovaj rok se ne primenjuje ni kod potraživanja naknade štete koja je nastala povredom ugovorne obaveze, jer takvo potraživanje zastareva za vreme određeno za zastarelost te obaveze.
3) POSEBAN ROK OD 1 GODINE – zastarevaju:
A) potraživanja naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimničarske usluge i za održavanje čistoće, kad je isporuka odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva;
B) potraživanje radio stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio prijemnika i televizijskog prijemnika;
V) potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregrada, kao i druga njihova potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim ili kraćim rokovima;
G) potraživanje pretplate na povremene publikacije, računajući od isteka vremena za koje je publikacija naručena.
ZAKLJUČAK
Prigovor zastarelosti je ključno pravno sredstvo koje dužnik može koristiti na osnovu prava na zastarelost. Prigovor zastarelosti omogućava dužnicima da izbegnu ispunjenje obaveze koja su zastarela, a da se pritom ne smatraju odgovornim za zastareli dug.
Ovo pravo je na raspolaganju samo ako dužnik aktivno prigovori zastarelosti pred sudom, jer sud ne može po službenoj dužnosti uzeti u obzir zastarelost.
Kada dužnik prizna dug, zastarelost u tom slučaju ne može biti priznata kao prigovor. Priznavanjem duga, zastarelost se prekida i počinje teći novi rok zastarelosti od momenta priznavanja.
Važno je napomenuti da su rokovi zastarelosti imperativni i ne mogu se menjati sporazumom stranaka. Na primer, opšti rok zastarelosti za sva potraživanja iznosi 10 godina, dok za neka specifična potraživanja mogu važiti kraći rokovi.
U svakom slučaju, poverioci su u obavezi da vode računa o rokovima zastarelosti svojih potraživanja kako bi izbegli situaciju u kojoj ne mogu ostvariti svoje pravo na naplatu duga.
Prigovor zastarelosti može se podneti za sve vrste potraživanja, a u nekim slučajevima, kao što su povremena potraživanja ili potraživanja za naknadu štete, specifični rokovi zastarelosti su kraći od opšteg roka.
Dakle, pravo na prigovor zastarelosti je da se koristi kao alat za zaštitu dužnika, ali je i na poveriocima odgovornost da deluju pravovremeno kako bi izbegli zastarevanje svojih potraživanja.