SADRŽAJ:
- ŠTA JE TESTAMENT?
- ANIMUS TESTANDI
- AKTIVNA TESTAMENTALNA SPOSOBNOST
- OBLICI ZAVEŠTANJA
- OLOGRAFSKO (SVOJERUČNO) ZAVEŠTANJE
- ALOGRAFSKO ZAVEŠTANJE
- SUDSKO ZAVEŠTANJE
- KONZULARNO ZAVEŠTANJE
- BRODSKO ZAVEŠTANJE
- VOJNO ZAVEŠTANJE
- MEDJUNARODNO ZAVEŠTANJE
- USMENO ZAVEŠTANJE
- JAVNOBELEŽNIČKI TESTAMENT
- ZAKLJUČAK
Testament
Zaveštanje – testament, jeste zakonom uređeni oblik jednostrane, strogo lične i opozive izjave volje lica sposobnog za to, kojom ono određuje raspodelu svoje imovine u slučaju smrti i, eventualno, daje druge izjave u vezi sa svojom smrću. Zaveštanje ima sledeće odlike:
1. pravni posao mortis causa – sva pravna dejstva nastupaju posle smrti zaveštaoca;
2. dobročin pravni posao – i kada se nalazu neki tereti naslednicima, uvek je u pitanju raspodela koristi;
3. jednostrani pravni posao – nastaje i proizvodi dejstvo izjavom samo jedne volje – volje zaveštaoca;
4. pravni posao kod kojeg je isključeno svako zastupanje – ne može se dati preko punomoćnika ni u kom slučaju, pa ni u slučaju specijalnog punomoćja;
5. formalni pravni posao – punovažan je samo ako je učinjen u zakonom propisanoj formi;
6. jednostrano opoziv pravni posao – zaveštalac ga može uvek izmeniti i opozvati, sve dok je sposoban da sastavi zaveštanje.
ANIMUS TESTANDI
Jedan od osnovnih uslova za punovažnost testamenta je i postojanje pravno relevantne volje subjekta (namera), koja mora biti ozbiljna, stvarna, slobodna i usmerena na sastavljanje testamenta. Zaveštačeva namera da se sastavi testament mora biti određena i bezuslovna. Sve što važi za nameru za sastavljanje testamenta, važi i za njegov opoziv ili izmenu.
AKTIVNA TESTAMENTALNA SPOSOBNOST
U našem pravu zaveštanje može sastaviti lice koje je navršilo 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje. Međutim, nekada aktivna testamentalna sposobnost nije sama po sebi dovoljna. Pošto zaveštalac može u testamentu dati izjavu o priznanju vanbračnog očinstva, može priznati dug, itd, u takvim slučajevima mora se, pored aktivne testamentalne sposobnosti, utvrditi i postojanje sposobnosti koja se traži za takve izjave volje (za očinstvo je potrebno navršenih 16 godina života).
Gubitak sposobnosti za rasuđivanje posle sastavljenog zaveštanja ne utiče na njegovu punovažnost. Ali, sud može, na zahtev zainteresovanog lica, staviti van snage pojedine odredbe zaveštanja ili celo zaveštanje, ukoliko su se bitno izmenile prilike koje su u vreme sastavljanja zaveštanja bile zaveštačeva odlučujuća pobuda, a zaveštalac to nije mogao učiniti zbog gubitka sposobnosti za rasuđivanje. Zahtev se može postaviti u roku od 3 godine od dana proglašenja zaveštanja.
OBLICI (FORME) ZAVEŠTANJA
Da bi zaveštanje bilo punovažno, mora da bude sastavljeno u zakonom propisanoj formi. Postoje sledeće forme: olografski, alografski, sudski, javnobeležnički, konzularni, brodski, vojni, međunarodni i usmeni testament. Postoji nekoliko kvalifikacija ovih formi, a najznačajnija je podela na javne i privatne oblike i redovne, vanredne i izuzetne oblike.
JAVNA – zaveštanja čijem sastavljanju moraju prisustvovati organi javne vlasti (sudija, konzul). Pri sastavljanju PRIVATNOG testamenta ne učestvuju lica koja su nosioci javnih funkcija.
REDOVNI – može se sastaviti uvek, u svako doba i u svim prilikama. Oni važe neograničeno, a zahtevi forme su brojni i strogi.
VANREDNI – sastavljaju se samo u određenim okolnostima i važe određeno vreme, formalni zahtevi isti kao kod redovnih oblika.
IZUZETNI – samo u izuzetnim prilikama, kada nije moguće koristiti bilo koji drugi oblik zaveštanja. Traju ograničeno, a zahtevi forme su pojednostavljeni.
OLOGRAFSKO (SVOJERUČNO) ZAVEŠTANJE
Redovni i privatni oblik. Potrebno je da ga zaveštalac od početka do kraja napiše svojom rukom (bilo kojim pismom, na bilo kom jeziku ili stenografijom, na bilo kojoj podlozi) i da ga potpiše. Zaveštalac uvek mora biti pismen.
Potpis se sastoji od imena i prezimena, ali je punovažan i kad se potpiše na način kako se inače potpisuje u pravnom saobraćaju. Ako je sastavljen kao oporukno pismo, umesto potpisa može potpis koji označava vezu između zaveštaoca i njegovih naslednika (počinje sa: „Ja Slavica Stefanović…“ a završava sa: „Vaša mama“). Za punovažnost olografskog testamena nije potrebno naznačiti datum sastavljanja, ali je poželjno, zbog procene aktivne zaveštačne sposobnosti, kod opoziva testamenta, itd.
ALOGRAFSKO ZAVEŠTANJE
Redovni i privatni oblik zaveštanja koje se sastavlja tako što zaveštalac pred dva svedoka izjavi da je unapred sastavljeno pismeno pročitao i da je to njegova poslednja volja, a potom se na pismenu svojeručno potpiše (stavljanje rukopisa nije dozvoljeno). Istovremeno prisutni svedoci potvrđuju da je zaveštalac pročitao zaveštanje, da je izjavio da je to njegova poslednja izjava volje i da ga je potpisao. Svedoci se potpisuju nakon toga na samom zaveštanju, a poželjno je i naznačenje njihovog svojstva svedoka.
SUDSKO ZAVEŠTANJE
Redovni i Javni oblik
Redovni i javni oblik zaveštanja koji sudija bilo kog osnovnog suda sastavlja po kazivanju zaveštaoca, po pravilima koja važe za sastavljanje isprava, ako zakonom nije drugačije određeno. Isprava se može sastaviti i van suda kada zaveštaoc nije sposoban da dođe u sud ili kada za to postoje drugi opravdani razlozi, uz uplatu određene takse.
Dužnost sudije
Pre sastavljanja očeve poslednje volje, sudija je dužan da utvrdi identitet zaveštaoca, i to na jedan od tri načina: prvo, da lično poznaje zaveštaoca, drugo, uvidom u javnu ispravu sa fotografijom i uz to saslušanje jednog svedoka identiteta, i treće, saslušanje dva svedoka identiteta, a njihov identitet se utvrđuje uvidom u javnu ispravu sa fotografijom. Pored toga, sudija mora da izvrši još jednu prethodnu radnju – da proveri da li zaveštaoc ima aktivnu testamentarnu sposobnost.
Kada sudija utvrdi da postoji slobodna i ozbiljna volja za sastavljanje testamenta, objasniće smisao zaveštanja, i pošto sasluša kazivanje zaveštaoca, sudija će tu izjavu na jasan način uneti verodostojno u zapisnik. Upozoriće i na ograničenja u raspolaganju (npr. pravila o nužnom delu), ali ako zaveštaoc na tome insistira, sudija će ove odredbe uneti u testament.
Dalji tok zavisi od toga da li je zaveštaoc pismen, da li ima očuvano čulo vida, da li može da se potpiše i da li zna jezik suda.
Potvrđen odgovor
– ako je odgovor na sve ovo potvrđen, postupak je sledeći: zapisnik o sastavljenom zaveštanju sudija predaje zaveštaocu – on ga čita i potpisuje – sudija na samom testamentu potvrđuje da ga je zaveštaoc u njegovom prisustvu pročitao i potpisao.
– ako zaveštaoc nije sposoban da pročita zaveštanje ili ne može da se potpiše, testament se sastavlja u prisustvu dva testamentalna svedoka. Ukoliko zaveštaoc ne zna jezik suda ili je slep ili gluvonem, potrebno je i prisustvo zakletog sudskog tumača, a svedoci moraju biti lica koja se mogu sporazumevati sa zaveštaocem i sudom.
U tom slučaju, sudija čita sastavljeno zaveštanje zaveštaocu pred dva svedoka, pa onda zaveštaoc u prisustvu istih svedoka izjavljuje da je to njegovo zaveštanje i zatim ga potpisuje ili stavlja svoj rukopis. Svedoci se potpisuju istovremeno na samom zaveštanju, a sudija na samom zaveštanju potvrđuje da su sve ove radnje učinjene.
Ako se zapisnik o sastavljanju zaveštanja sastoji od više listova, svaki list zaveštaoc potpisuje posebno i na kraju se konstatuje od koliko se listova sastoji testament.
Kad je zaveštanje sastavljeno u sudu na čijem području zaveštaoc nema prebivalište, sud je dužan da o tome odmah izvesti sud na čijem području zaveštaoc ima prebivalište.
KONZULARNO ZAVEŠTANJE
Redovan i javni oblik zaveštanja koje u inostranstvu, po kazivanju zaveštaoca, sastavlja konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Srbije koji obavlja konzularne poslove, po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog testamenta. Konzularni predstavnik može sastaviti i tzv. međunarodni testament.
Ovaj oblik testamenta može koristiti naš državljanin koji je u inostranstvu (privremeno ili stalno), mada ako je domicil ili imovina našeg državljanina u inostranstvu, poželjno je sastaviti tzv. međunarodni testament ili testament u formi koja važi u toj stranoj državi.
BRODSKO ZAVEŠTANJE
Vanredni i javni oblik zaveštanja koje na našem brodu zapovednik broda sastavlja po kazivanju zaveštaoca po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja. Ovo zaveštanje mogu sastaviti putnici ili posada broda. On prestaje da važi po isteku roka od 30 dana od dana povratka zaveštaoca u Srbiju, odnosno naše kopno.
VOJNO ZAVEŠTANJE
Vanredni i javni oblik zaveštanja koje za vreme mobilizacije ili rata po kazivanju zaveštaoca koji je na vojnoj dužnosti, sastavlja komandir čete ili drugi starešina njegovog ili višeg ranga, ili neko drugi u prisustvu nekog od tih starešina, kao i svaki starešina odvojenog odreda, po pravilima za sastavljanje sudskog testamenta. On prestaje da važi po isteku roka od 60 dana od dana završetka rata, a ako je zaveštaoc ranije ili kasnije demobilisan, po isteku roka od 30 dana od dana demobilizacije.
MEĐUNARODNO ZAVEŠTANJE
Redovan i javni oblik zaveštanja. Međunarodno zaveštanje je punovažno i kad ne postoji element inostranosti: bez obzira na to gde je sačinjeno, gde se nalaze dobra kojima se raspolaže, bez obzira na državljanstvo, prebivalište i boravište zaveštaoca.
Službena lica koja postupaju pri sačinjavanju ovog testamenta jesu lica ovlašćena za sastavljanje sudskog, javnobeležničkog, konzularnog, vojnog i brodskog testamenta.
Međunarodno zaveštanje mora biti sačinjeno u pismenom obliku, ali ga zaveštaoc ne mora svojeručno potpisati. Može biti sačinjeno na bilo kom jeziku, rukom ili nekim drugim sredstvom. Zaveštaoc može sam sastaviti tekst zaveštanja i doneti već pripremljeni tekst.
Za punovažnost međunarodnog testamenta bitno je da ga zaveštaoc u prisustvu ovlašćenog lica i dva testamentalna svedoka potpiše i izjavi da je sačinjeno pismeno njegovo zaveštanje i da je upoznat sa njegovom sadržinom, ali nije dužan da sa sadržinom zaveštanja upozna ovlašćeno lice i svedoke.
Ako je testament potpisao ranije, zaveštaoc pred navedenim licima priznaje i potvrđuje potpis. Ako zaveštaoc nije u stanju da se potpiše, saopštava razlog ovlašćenom licu, koje to beleži na zaveštanju, a može tražiti i da ga drugi, u njegovo ime, potpiše. Svedoci i ovlašćeno lice u prisustvu zaveštaoca stavljaju istovremeno svoje potpise na zaveštanje.
Međunarodno zaveštanje mora imati datum – datum sačinjavanja je datum pod kojim ga je potpisalo ovlašćeno lice i stavlja se na kraj zaveštanja.
Sačinjenom zaveštanju ovlašćeno lice prilaže potvrdu na obrascu koji je propisan međunarodnom konvencijom. Potvrda se daje u dva primerka, jedan ostaje kod ovlašćenog lica a drugi se predaje zaveštaocu, i služi kao formalni dokaz punovažnosti zaveštanja, sve dok se ne dokaže suprotno.
USMENO ZAVEŠTANJE
Izuzetna forma testamenta koja se sastavlja onda kada zaveštaoc zbog izuzetnih prilika ne može da sastavi pismeno zaveštanje. Izuzetne prilike mogu biti objektivne (elementarne nepogode) ili subjektivne (teška iznenadna bolest). Nekad se izuzetne okolnosti tumače po kriterijumu da li je reč o urbanim ili ruralnim sredinama.
Usmeno zaveštanje se sastavlja tako što zaveštaoc usmeno, pred tri istovremeno prisutna svedoka, izražava svoju volju. Zbog izuzetnih okolnosti nije uvek potrebno istovremeno prisustvo tri svedoka. Svedoci mogu biti i srodnici iz kruga relativno nepodobnih svedoka testamenta, ali je ništava odredba ako se tom krugu lica ostavi neka korist usmenim testamentom. Usmeno zaveštanje prestaje da važi po isteku 30 dana od dana prestanka prilika u kojima je sastavljeno.
Svedoci usmenog zaveštanja dužni su da, bez odlaganja, pismeno sastave zaveštaočevu izjavu i da je što pre predaju sudu ili da je usmeno ponove pred sudom, iznoseći pri tom kada je, gde i u kojim prilikama zaveštaoc izrekao svoju poslednju volju. Izvršenje te dužnosti nije uslov za punovažnost usmenog zaveštanja.
JAVNOBELEŽNIČKI TESTAMENT
Sastavlja ga javni beležnik u obliku javnobeležničkog zapisa koji mora da sadrži sve bitne podatke o zaveštaocu, imovini, naslednicima, kao i svaki testament sastavljen pred sudom ili drugim organom. Ima značaj javne isprave i istu dokaznu snagu kao da je sačinjen u sudu ili pred drugim državnim organom.
Javnobeležnički testament proglašava sud. Javni beležnik je dužan da testament koji se nalazi u njegovim spisima, čim sazna za smrt zaveštaoca, dostavi nadležnom ostaćinskom sudu.
Javnobeležnička komora vodi poseban registar zaveštanja odnosno registar deponovanih zaveštanja koje su sačinili javni beležnici i na zahtev suda dostavlja podatke iz tog registra.
Zaključak:
Testamenti mogu biti različitih vrsta, uključujući usmeni testament, koji se sastavlja u prisustvu dva svedoka. U tom slučaju, zaveštalac izražava svoju volju usmeno, pred dva svedoka, koji svedoče o sadržini testamenta. Ukoliko je zaveštalac ostavilac testamenta u takvoj situaciji, nije potrebno da testament bude pismen, već se njegova volja može izraziti i usmeno. Takođe, u prisustvu dva svedoka, zaveštalac može potvrditi svoj testament čak iako nije u stanju da ga potpiše, uz obaveštenje o razlogu ovlašćenom licu. Ovi testamenti, bez obzira na formu, važe za života zaveštaoca, što je bitno jer omogućava ostavljanje poslednjih volja čak i kada pismeni dokument testamenta ne postoji.