SADRŽAJ:
Razvod Braka – Stručna Pravna Pomoć
Razvod braka je pravni način prestanka punovažnog braka za života bračnih drugova, na osnovu odluke nadležnog suda, iz uzroka i na način predviđen zakonom. (Bračorazvodna parnica mora biti započeta i završena za života supružnika – izuzetno, naslednici umrlog bračnog druga mogu samo da nastave započeti postupak radi dokazivanja osnovanosti tužbenog zahteva, uglavnom iz naslednopravnih razloga).
U našem pravu supružnici mogu tražiti razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili se objektivno ne može ostvariti zajednica života. Inicijalni akt kojim se pokreće bračorazvodna parnica može imati dva oblika:
1. TUŽBA
2. PREDLOG ZA SPORAZUMNI RAZVOD BRAKA – bračni drugovi ga moraju podneti u pisanoj formi i moraju istovremeno sačiniti pisani sporazum o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava (o čuvanju, vaspitanju i izdržavanju zajedničke dece, kao i načinu održavanja ličnih odnosa sa njima), i što je novina novog zakona, sporazum o deobi zajedničke imovine. Sporazum o vršenju roditeljskog prava i o deobi zajedničke imovine unosi se u izreku presude.
POSTUPAK PRESTANKA BRAKA
Brak može prestati samo u odgovarajućem sudskom postupku koji je uređen pravilima o bračnom sporu. Bračni spor podrazumeva spor o poništenju, razvodu braka i o utvrđivanju postojanja braka. Postupak u bračnim sporovima regulisan je PZ-om, a u slučaju pravne praznine, subsidiјerno se primenjuje ZPP.
1. POKRETANJE POSTUPKA
Postupak u bračnom sporu može se pokrenuti: – tužbom za utvrđenje postojanja braka (ako to nije moguće dokazati izvodom iz matične knjige venčanih) – tužbom za poništenje braka – tužbom za razvod braka – predlogom za sporazumni razvod braka.
2. AKTIVNO LEGITIMISANA LICA
Tužbu za utvrđenje (ne)postojanja braka i apsolutnu ništavost braka mogu podneti: supružnici, lica sa pravnim interesom i javni tužilac. – Tužbu za razvod braka mogu podneti supružnici.
Naslednici supružnika mogu da nastave već započeti postupak tužbom ili predlogom za sporazumni razvod, a staratelj poslovno nesposobnog supružnika može podneti tužbu na osnovu dozvole organa starateljstva. – Tužba se može podneti i preko punomoćnika, ako je punomoćje overeno, specijalno, sa navodima o vrsti i osnovama tužbe. Kod predloga za sporazumni razvod braka supružnici moraju imati različite punomoćnike.
3. NADLEŽNOST
1. Nadležnost STVARNA za vođenje bračnog spora stvarno nadležan je osnovni parnični sud, a u drugoj instanci apelacioni sud.
2. MESNA – određena je ZPP-om: pored opšte mesne nadležnosti prema prebivalištu, odnosno boravištu tuženog, mesno je nadležan u bračnom sporu i sud na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište.
3. FUNKCIONALNA – u prvom stepenu sudsko veće sastavljeno od jednog sudije i dvoje sudija porotnika, a u drugom stepenu veće od troje sudija, a od 1. jula 2006. godine uz uslov posebne edukacije iz oblasti prava deteta. U PZ napravljene su velike izmene u postupku posredovanja – obuhvata dve faze: pokušaj mirenja i pokušaj nagodbe.
4. POSREDOVANJE
Vrši se ako je bračni spor iniciran tužbom, a ne vrši se ako jedan supružnik ne pristane, ako je nesposoban za rasuđivanje, ako je nepoznatog boravišta ili boravišta u inostranstvu. Posredovanje vrši sudija pojedinac (a može i organ starateljstva, savetovalište). Uz poziv za ročište za mirenje dostavlja se i tužba za razvod ili poništenje braka.
4.1 POKUŠAJ MIRENJA
Vrši se ako je podneta tužba za razvod braka, a ne vrši se ako je jedan supružnik nesposoban za rasuđivanje, ili mu je nepoznato ili je boravište u inostranstvu, ali i što je novina u zakonu, kada jedan od supružnika ne želi mirenje.
Mirenje sprovodi sud, tj. sudija pojedinac, a ako supružnici pristanu na psihosocijalno savetovanje, mirenje se poverava organu starateljstva ili drugoj odgovarajućoj ustanovi – bračno-porodičnom savetovalištu ili specijalizovanoj ustanovi za posredovanje. Mirenje se sprovodi u roku od 2 meseca od dostavljanja tužbe sudu ili odgovarajućoj ustanovi.
Ako ta ustanova u roku od 3 meseca ne obavesti sud o ishodu mirenja, postupak ponovo preuzima sud i započinje mirenje u roku od 15 dana od isteka prethodnog roka. Ako posredovanje ne uspe, sudija ne može više učestvovati u postupku. Punomoćnici ne mogu prisustvovati mirenju. Ako uredno pozvana stranka ne dođe na ročište (osim ako se proceni da ima izgleda za pomirenjem), smatra se da mirenje nije uspelo i nastavlja se sa postupkom nagodbe.
4.2 NAGODBA
Sprovodi se kad je podneta tužba za poništenje braka ili tužba za razvod braka a mirenje nije uspelo. Cilj nagodbe je da se nekadašnji supružnici, uz dopušteno prisustvo punomoćnika, sporazumeju o vršenju roditeljskog prava i o deobi zajedničke imovine. Postignuta nagodba se unosi u izreku presude.
Neodazivanje uredno pozvane stranke smatra se odbijanjem nagodbe, osim ako se proceni da nagodba može uspeti. Nagodba se mora postići u roku od 2 meseca od okončanja mirenja, odnosno podnošenja tužbe za poništenje braka. Dočeka ustanove kojoj je poveren ovaj postupak od 3 meseca, kao i u prethodnoj fazi, znači da taj postupak ponovo preuzima sud (rok od 15 dana je isti kao i kod mirenja).
5. PRAVILA POSTUPKA
U bračnom sporu važi: – Načelo isključenja javnosti; – Istrazno načelo – činjenice na kojima stranka zasniva svoj zahtev sud može da utvrđuje i kad te činjenice među strankama nisu sporne; – Pravilo ograničenog disponiranja stranaka – nije dozvoljeno doneti presudu na osnovu propuštanja ili na osnovu priznanja ili odricanja, kao ni sudsko poravnanje; – Tužilac može povući tužbu do zaključenja glavne rasprave bez pristanka tuženog, a sa njegovim pristankom dok postupak nije pravosnažno završen; –
Predlog za sporazumni razvod braka, jednostrano ili dvostrano, može biti povučen do pravosnažnosti presude; – U pravnicama za razvod braka odricanje od tužbenog zahteva ima isto dejstvo kao i kad tužilac povuče tužbu; – Presudom u bračnom sporu sud mora da odluči o vršenju roditeljskog prava, a može i o lišenju roditeljskog prava i merama zaštite od nasilja u porodici; –
Postupak u porodičnim odnosima, ako se odnosi na dete ili roditelja je hitan, tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor, i postupak po pravilu ima samo dva ročišta, s tim da se prvo zakazuje 15 dana od prijema inicijalnog akta, a po žalbi se mora odlučiti u roku od 30 dana od dostavljanja žalbe; – Odluku o troškovima postupka sud donosi po slobodnoj oceni, posebno imajući u vidu razloge pravičnosti.
6. PRAVNI LEKOVI
Ako je bračni spor pokrenut predlogom za sporazumni razvod braka – protiv prvostepene presude žalba se može uložiti zbog bitne povrede pravila postupka ili zato što je predlog dat pod manom volje. Ako je bračni spor iniciran tužbom za razvod ili poništenje braka razlozi za žalbu su isti kao i u ZPP-u: bitna povreda pravila postupka, nepotpuno ili pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna primena materijalnog prava.
Vanredni pravni lek nije dozvoljen protiv pravosnažne presude kojom se brak razvodi ili poništava (da bi se izbegla tzv. zakonska bigamija – ako je pravosnažnom odlukom suda brak razveden ili poništen, lice može da zaključi novi brak, a stari može biti uspostavljen odlukom Vrhovnog kasacionog suda po vanrednom pravnom leku).
ZAKLJUČAK
Zaključak ovog pregleda pokazuje da su procesi razvoda braka u zakonskom sistemu regulisani kroz niz koraka, kao i pravila i lekove koji se primenjuju u tim situacijama. Sud će pažljivo razmotriti predloge za sporazumni razvod od strane supružnika, kako bi postupak razvoda bio sproveden na pravičan način. Uz to, ovo je jasan prikaz postupka razvoda braka, uključujući i obaveze koje proističu iz zakona.