SADRŽAJ:
UGOVOR O POKLONU
Ugovorom o poklonu poklonodavac poklonoprimcu predaje ili se obavezuje da preda u svojinu određenu stvar, ili da mu prenese neko drugo pravo, bez naknade.
Poklonom se smatra i oproštaj duga dužniku, kao i isplata dužnikovog duga bez namere da se od njega traži naknada.
Ugovor o poklonu je realan, odnosno formalan ugovor. Za njegovo zaključenje nije dovoljna prosta saglasnost volje, nego je potrebna i predaja stvari koja se poklanja, ili pismena forma (tzv. konkurencija formi), koja predstavlja bitnu formu.
Uvek je jednostrano obavezan i dobročin, komutativan i ugovor koji se zaključuje s obzirom na svojstva određene ličnosti (intuitu personae).
USLOVI ZA ZAKLJUČENJE
Primenjuju se opšta pravila o poslovnoj sposobnosti, s tim što poklonodavac, s obzirom da raspolaže svojom imovinom, mora biti potpuno poslovno sposoban, ali ne i poklonoprimac – poklon može da primi i mlađi maloletnik, tj. dete koje još nije napunilo 14 godina života.
BITNI ELEMENTI
1. STVAR ILI NEKO IMOVINSKO PRAVO – stvar mora biti u pravnom prometu, a imovinsko pravo koje nije vezano za ličnost poklonodavca i koje se može ustupiti drugome.
2. NAMERA DAREŽLJIVOSTI – obuhvata volju poklonodavca da bez naknade uveća imovinu poklonoprimca, tako i volju poklonoprimca da besplatno prihvati imovinsku korist na račun imovine poklonodavca. Namera darežljivosti se ne pretpostavlja, već mora biti nedvosmisleno izražena u ugovoru.
DEJSTVO
S obzirom da je jednostrano obavezan ugovor, obaveze nastaju samo za poklonodavca, dok poklonoprimac ima određena prava.
1. OBAVEZA PREDAJE STVARI ILI PRENOSA PRAVA – ugovor o poklonu predstavlja pravni osnov za sticanje prava svojine.
2. NAKNADA ŠTETE – poklonodavac je odgovoran za štetu koju prouzrokuje poklonoprimcu – zbog neispunjenja ili zakašnjenja u ispunjenju preuzete obaveze – ali samo štetu prouzrokovanu namerno ili krajnjom nepažnjom.
Iako poklonodavac nema obavezu zaštite od materijalnih i pravnih nedostataka, on može odgovarati za štetu koju usled toga pretrpi poklonoprimac, ukoliko je za te nedostatke znao ili je prema okolnostima morao znati, a o njima nije obavestio poklonoprimca, tj. samo u slučaju svoje krivice.
OPOZIVANJE UGOVORA O POKLONU
Punovažno zaključen ugovor o poklonu se ne može opozvati, osim u slučaju kada je to posebno ugovoreno ili zakonom propisano. Postoje i pokloni koji se ne mogu nikako opozvati – uobičajeni pokloni, nagradni pokloni, učinjeni u dobrotvorne svrhe.
Odricanje unapred od prava da se poklon opozove nema pravne važnosti.
1. OPOZIVANJE POKLONA OD STRANE POKLONODAVCA
Ako postoji jedan od sledećih uslova:
A) Nezahvalnost poklonoprimca – ako svojim ponašanjem prema poklonodavcu ili prema nekom njemu bliskom licu pokazuje veliku nezahvalnost.
B) Nedostatak sredstava za život – ako poklonodavac nema dovoljno sredstava za život ili za izdržavanje lica koje je po zakonu dužan da izdržava. Uslovi:
– da ne postoje lica koja su po zakonu dužna da ga izdržavaju, ili ako postoje, da nemaju sredstava za njegovo izdržavanje;
– da poklonoprimac nije i sam u oskudici u pogledu potrebnog izdržavanja sebe i svoje porodice;
– da se predmet poklona ili njegova vrednost nalazi u imovini poklonoprimca.
V) Razvod ili poništenje braka između poklonodavca i poklonoprimca – Porodični zakon propisuje da se ne vraćaju uobičajeni pokloni koje su supružnici učinili jedan drugome u toku trajanja zajedničkog života u braku, ali vraćaju se pokloni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika, a koje su supružnici učinili jedan drugom u toku trajanja zajedničkog života u braku, s tim što se ne priznaje pravo na opoziv poklona u slučaju kada bi prihvatanje zahteva jednog supružnika za vraćanje poklona predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.
2. OPOZIVANJE POKLONA OD STRANE TREĆIH LICA
Treća lica čiji su interesi učinjenim poklonom ugroženi.
A) Nužni naslednici – ako je povređen njihov nužni deo nasleđa. Vraćanje poklona se vrši tek ukoliko smanjenjem, odnosno potpunim isključenjem zaveštajnih raspolaganja ne bude podmiren nužni deo ovih naslednika. Pokloni se vraćaju obrnutim redom kojim su učinjeni, s tim što se pokloni učinjenom istovremeno vraćaju srazmerno.
Nužni naslednici mogu tražiti vraćanje poklona u roku od 3 godine od dana proglašenja zaveštanja, odnosno od smrti ostavioca.
B) Lica koja je poklonodavac bio dužan da izdržava – da bi se mogla ispuniti obaveza izdržavanja. I ovde se opozivanje vrši obrnutim redom kojim su činjeni.
V) Poverioci poklonodavca – oni vrše opoziv poklona pobijanjem besplatnog raspolaganja svog dužnika, koje se vrši podizanjem paulijanske tužbe.
Kljucne reči: ugovor, ugovor o poklonu