SADRŽAJ:
- ŠTA JE OSTAVINSKI POSTUPAK?
- NADLEŽNOST I SASTAV SUDA
- POKRETANJE POSTUPKA
- SASTAVLJANJE SMRTOVNICE
- POPIS I PROCENA IMOVINE
- MERE ZA OBEZBEDJENJE
- ZAKLJUČAK
Ostavinski postupak
Ostavinski postupak je skup procesnih radnji pred sudom u kojima se utvrđuju naslednopravne posledice ostaviočeve smrti. Sud utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima.
NADLEŽNOST I SASTAV SUDA
Stvarno nadležan sud za raspravljanje zaostavštine jeste osnovni sud. Mesno nadležan je onaj osnovni sud na čijem području je ostavilac u vreme smrti imao prebivalište/boravište. Ako to nije u RS, nadležan je sud na čijem se području nalazi pretežni deo njegove zaostavštine.
Sledeći kriterijum je činjenica poslednjeg prebivališta/boravišta ostavioca u našoj zemlji, a ako ni to ne postoji, mesno je nadležan sud koga odredi prema načelu ekonomičnosti postupka (npr. gde se nalazi većina naslednika). Funkcionalna nadležnost – nikad se ne sudi u veću, već sve radnje sprovodi i sve odluke donosi sudija pojedinac. Izjave i predloge učesnika u postupku mogu uzimati na zapisnik i stručni saradnici, izuzev negativne nasledničke izjave – samo sudija.
POKRETANJE POSTUPKA
Postupak za raspravljanje zaostavštine pokreće sud po službenoj dužnosti čim sazna da je neko lice umrlo ili proglašeno za umrlo. Prethodne radnje u ostavinskom postupku jesu: sastavljanje smrtovnice, popis i procena imovine i određivanje mera za obezbeđenje zaostavštine.
SASTAVLJANJE SMRTOVNICE
Kada je neko lice umrlo ili je proglašeno za umrlo, matičar koji je nadležan da izvrši upis smrti u matičnu knjigu umrlih, dužan je da u roku od 30 dana po izvršenom upisu, dostavi ostavinskom sudu izvod iz matične knjige umrlih.
Zatim, ostavinski sud donosi rešenje kojim sastavljanje smrtovnice poverava javnom beležniku na čijem se području nalazilo poslednje prebivalište/boravište ostavioca. Ako to nije u RS, na čijem području se nalazi zaostavština ili njen pretežni deo. Javni beležnik je dužan da potpunu smrtovnicu dostavi ostavinskom sudu u roku od 30 dana od dana primanja rešenja kojim mu je povereno sastavljanje smrtovnice. Smrtovnica se sastavlja i kada umrli nije ostavio nikakvu imovinu.
U smrtovnicu se unose sledeći podaci:
– lično ime umrlog, lično ime jednog od roditelja;
– zanimanje;
– datum rođenja i državljanstvo;
– prezime pre braka, ako je bilo u braku;
– dan, mesec, godina i čas smrti;
– mesto u kome je imao prebivalište/boravište;
– lično ime, datum rođenja, zanimanje, prebivalište/boravište supružnika umrlog i bračne, vanbračne i usvojene dece;
– lično ime, datum rođenja i prebivalište/boravište ostalih srodnika koji bi mogli biti pozvani na nasleđe na osnovu zakona, kao i lica koja su pozvana na nasleđe na osnovu zaveštanja;
– približna vrednost pokretne i nepokretne imovine umrlog.
Po mogućstvu u smrtovnici se navodi: mesto gde se nalazi imovina, da li ima gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti, da li je ostavio dugove i koliko, da li je ostavio pismeno zaveštanje, ugovor o doživotnom izdržavanju ili o ustupanju i raspodeli, i gde se oni nalaze.
U smrtovnici se posebno naznačava da li se očekuje rođenje deteta umrlog i da li njegova deca i supružnici imaju staraoca. Ako je ostavinskom sudu dostavljena nepotpuna smrtovnica ili samo izvod iz matične knjige umrlih, sud sam sastavlja smrtovnicu u sudu, naređuje da smrtovnicu sastavi sudski radnik van suda, ili poverava matičaru.
POPIS I PROCENA IMOVINE OSTAVIOCA
To vrši javni beležnik po odluci ostavinskog suda kada se ne zna za naslednike ili za njihovo boravište, kada su naslednici lica koja usled maloletstva, duševne bolesti ili drugih okolnosti nisu delimično ili potpuno sposobna da se sama staraju o svojim poslovima, kad zaostavština treba da se preda državi ili u drugim opravdanim slučajevima. Sud naređuje da se izvrše popis i procena kad to zahtevaju naslednici, legatari ili poverioci ostavioca. Popis i procena vrše se i bez odluke suda prilikom sastavljanja smrtovnice ako to traži koji od naslednika ili legatara.
Popis obuhvata:
– celokupnu imovinu koja je bila u posedu umrlog u vreme smrti;
– imovinu koja pripada umrlo a koja se nalazi kod drugog lica, sa naznačenjem kod koga se nalazi i po kom osnovu;
– imovinu koju je držao umrli, a za koju se utvrdi da nije njegova svojina;
– zabeležiće se potraživanja i dugovi umrlog, a naročito neisplaćene obaveze prema državi.
Prilikom popisivanja imovine, istovremeno se naznačava vrednost pojedinih pokretnih i nepokretnih stvari koje ulaze u zaostavštinu. Popis i procena vrše se u prisustvu dva punoletna građanina, a kada je potrebno, uz sudelovanje veštaka. Može prisustvovati i svako zainteresovano lice.
Javni beležnik je dužan da zapisnik o popisu i proceni imovine umrlog dostavi ostavinskom sudu i svakom učesniku u postupku popisa i procene. Ako učesnici u roku od 8 dana prigovore popisu ili proceni imovine, sud može odrediti da drugi javni beležnik ili sudijski pomoćnik ponovo izvrši popis i procenu.
MERE ZA OBEZBEĐENJE ZAOSTAVŠTINE
Postoje dve vrste ovih mera.
PRIVREMENE MERE ZA OBEZBEĐENJE ZAOSTAVŠTINE
– mogu odrediti ostavinski sud, sud gde se nalazi imovina ili na čijem području je ostavilac umro, ili javni beležnik kome je povereno sastavljanje smrtovnice. Ove mere se donose ako se utvrdi da nijedan od prisutnih naslednika nije sposoban da upravlja imovinom a nema zakonskog zastupnika, da su naslednici nepoznati ili odsutni, ili kada druge okolnosti nalažu naročitu opreznost.
U tom slučaju, nadležni organ (sud ili javni beležnik) predaje imovinu ili njen deo na čuvanje pouzdanom licu i o tome odmah obaveštava sud na čijem području se ta imovina nalazi, koji može ovu meru izmeniti ili ukinuti. Gotov novac, dragocenosti, hartije od vrednosti i druge važne isprave u takvom slučaju predaju se na čuvanje sudu ili javnom beležniku na čijem području se nalaze – dužni da obaveste ostavinski sud o svim merama za obezbeđenje zaostavštine.
MERE OSTAVINSKOG SUDA ZA OBEZBEĐENJE ZAOSTAVŠTINE
– određuje ih kada je to potrebno, na predlog zainteresovanih lica ili po sopstvenoj inicijativi. Ostavinski sud određuje mere popisa ili procene zaostavštine, predaje stvari na čuvanje poverljivom licu ili u sudski depozit i postavlja privremenog staraoca zaostavštine. Ove mere ostavinski sud može odrediti u toku celog postupka za raspravljanje zaostavštine.
Zaključak:
Ostavinska rasprava se pokreće na osnovu izvoda iz matične knjige umrlih, koji je dostavljen od strane matičara. U ostavinskom postupku, sud utvrđuje ko su naslednici i koja se imovina nasleđuje. Naslednici i druga lica dostavljaju podatke o imovini i dugovima ostavioca, kao i nasledničku izjavu.
Ako su naslednici nepoznati ili odsutni, imovina se može predati na čuvanje. Na primer, gotov novac i dragocenosti predaju se sudu ili javnom beležniku. Postupak se sprovodi detaljno kako bi se osigurala prava svih naslednika i drugih zainteresovanih strana nakon smrti ostavioca.